Odgovor na ovo pitanje, naravno, leži u automatizaciji inače dugotrajnih procesa. Cilj je poboljšanje efikasnosti svih operacija u skladištu (ne samo transporta) i optimizacija logističkih procesa postizanjem konstantnog i organizovanog protoka proizvoda unutar distributivnog centra.
Nesumnjivo, transporteri automatizuju transportne procese. Oni prebacuju različite robe unutar skladišta s jedne tačke na drugu unutar datog vremenskog okvira, povećavajući obim robe koja može biti skladištena, obrađena, upakovana i otpremljena.
Još jedan efekat integracije je smanjenje potencijalnih ljudskih grešaka odmah nakon instalacije transportnog sistema. To uključuje nepotrebne gubitke, nepravilno označavanje ili etiketiranje proizvoda, stavljanje robe na pogrešno mesto unutar skladišta, oštećenje pakovanja ili oštećenje same robe. Eliminacija grešaka dovodi do značajnog smanjenja pritužbi kupaca, manje povrata i zadovoljnih kupaca koji dobijaju svoje narudžbine na vreme i, nadamo se, ponovo naručuju.
Sistemi transportera efikasno dele skladište na dobro definisane sektore, definišući precizne radne zone za svakog skladišnog operatera. Kao rezultat toga, operateri više ne gube dragoceno vreme tražeći robu. Kompanije sve više nastoje da postignu smanjenje operativnih troškova, smanjujući svoju zavisnost od ljudske radne snage, ubrzavajući skladišne procese i minimizirajući operativne troškove.
TRANSPORTNI SISTEMI DANAS NISU ONO ŠTO SU NEKADA BILI. KOJE SU RAZLIKE?
Naravno, linearni transport robe unutar jedne kontinuirane transportne linije ne obuhvata sve funkcionalnosti savremenog transportnog sistema. Danas su višenamenski dinamički transportni sistemi dizajnirani da štede energiju, kontrolišu gustinu protoka materijala, koriste gravitaciju, sortiraju, distribuiraju ili čak menjaju pravac kretanja kada je to potrebno. Mogu biti opremljeni specijalizovanim kontrolnim stanicama, skenerima bar kodova, brzim kamerama za inspekciju kvaliteta ili čak mernim uređajima i vagama za brojanje. Ova unapređenja povećavaju operativnu efikasnost i prilagodljivost u raznim logističkim aplikacijama.
Često su intralogistički transportni sistemi kombinacija modula sa valjcima, lancima i trakama, u zavisnosti od vrste robe koja se transportuje. Mnoge savremene kompanije istovremeno obrađuju palete, kutije, kartone, pa čak i robu bez pakovanja, tako da im je potreban integrisan, dobro funkcionalan sistem.
KAKO SE UPRAVLJA MODERNIM TRANSPORTNIM SISTEMIMA? KOJE VARIJABLE RAZMATRAJU NOVI ALGORITMI PLC TEHNOLOGIJE?
Upravljanje različitim transportnim sistemima može biti centralizovano ili decentralizovano, obično putem programabilnih logičkih kontrolera (PLC). I centralizovani i decentralizovani kontrolni sistemi koriste snažne PLC-ove sa većim kapacitetom memorije i procesnim sposobnostima. Ovi novi, snažniji kontrolni sistemi omogućavaju obradu većih podataka i informacija, omogućavajući razvoj efikasnih algoritama za upravljanje transportnim sistemima koji su energetski efikasni, sigurni i inteligentni.
Sve više se upravljanje modulima transportera decentralizuje, čime se dodaje dinamika sistemu. Značajan deo kontrolne logike prenosi se na niže nivoe sistema.
Fotodetektori prate precizan trenutak kada određeni SKU ulazi ili izlazi iz određenog područja ili modula transportnog sistema. Kontrolni algoritmi uzimaju u obzir razdaljinu između objekata (koja može biti promenljiva i konfigurisana), pravac kretanja, potrošnju energije, težinu svakog SKU-a, brzinu kretanja, gustinu protoka robe i čak tačnu poziciju motora u tom trenutku. Ove i mnoge druge varijable prate se u realnom vremenu sa jednim ciljem - optimizacijom intralogističkog transporta robe i prilagođavanjem specifičnim potrebama poslovanja.
NEUPOREDIVA ENERGETSKA EFIKASNOST
Kada je transportni sistem motorisan jednim električnim motorom koji pokreće celu liniju, potrošnja električne energije je veća, jer se cela linija pokreće bez obzira na to da li se transportuje jedan proizvod ili više jedinica u tom trenutku.
Međutim, STAMH Solutions implementira različite sisteme dinamičkih višenamenskih transportnih modula koji se pokreću sekvencijalno, samo kada određeni modul transportuje skladišne jedinice. To omogućava optimalnu upotrebu električne energije i značajno smanjenje troškova. Pored toga, dizajn i inženjering gravitacionih i spiralnih transportnih sistema u specifičnim područjima skladišta omogućavaju kretanje robe bez potrošnje električne energije.
KOJA JE TEHNOLOGIJA AKUMULACIJE NULTOG PRITISKA I KOJA VRSTA KONTROLNIH ALGORITAMA POSTOJI?
Da bi se inženjerisali različiti načini kretanja SKU-a kroz transportne linije, upravljanje transportom ne može biti centralizovano. Decentralizovano upravljanje transportnim sistemima omogućava različite tipove sistema:
- Simultano kretanje robe bez definisanih razmaka (tehnologija akumulacije bez pritiska - režim voza);
- Sekvencijalno kretanje sa definisanim razmacima (tehnologija akumulacije bez pritiska - režim singulacije);
- Mešoviti režim - gde roba može da se razdvaja ili spaja prema potrebama, kao i da se čuva u određenim zonama za tu svrhu;
BEZBEDNOST I ZAŠTITA POSTOJEĆIH OPERATIVNIH TRANSPORTNIH SISTEMA I TEHNOLOGIJA
Na kraju, ali ne manje važno, moderna hardverska i softverska rešenja za transportne sisteme treba da budu opremljena svim potrebnim zaštitama intelektualne svojine, ugrađenim u kontrolne module. Takođe, trebaju imati zaštitu od raznih potencijalnih napada, uključujući kloniranje, kopiranje ili oštećenje softvera za upravljanje transportnim sistemom. Pored toga, sistemi moraju sprečiti preopterećenje električne mreže i prenapon.
Ne oklevajte da istražite sve tipove višenamenskih transportnih sistema i tehnologija dostupnih na našoj veb stranici, i slobodno kontaktirajte naš tim na office.rs@stamh.com, kako bismo inženjeringovali i implementirali najpogodniji transportni sistem za vas i vaše poslovanje.